Sidarta-Herman Hese

Herman Hese

Herman Hese (nem. Herman Hesse; 2. jul 1877. - 9. avgust 1962.), nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (Der Steppenwolf), Sidarta (Siddhartha), Igra staklenih perli (Das Glassperlenspiel).

Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels (Joseph Goebbels) u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli (Maria Bernoulli), sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger (Ruth Wenger), trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk (Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (Ninon Dolbin Ausländer, 1895. - 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (Die Morgenlandfahrt).

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (Das Glasperlenspiel), jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach) veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena (Ludwig van Beethoven) za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjevekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9.avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

 Bibliografija

• 1904. Peter Kamencind (Peter Camenzind)
• 1906. Pod točkom (Unterm Rad)
• 1910. Gertruda (Gertrud)
• 1914. Rozalda (Rosshalde)
• 1915. Knulp (Knulp)
• 1919. Demijan (Demien)
• 1919. Klajn i Vagner (Klein und Wagner)
• 1919. Čudne vesti sa Druge Zvezde (kratke priče) (Märchen)
• 1920. Klingsorovo poslednje leto (Klingsors letzer Sommer)
• 1920. Tumaranja (Wanderung:Aufzeichnungen)
• 1922. Sidarta (Siddhartha)
• 1927. Stepski vuk (Der Steppenwolf)
• 1928. Kriza: Stranice iz dnevnika (Krisis: Ein Stück Tagebuch)
• 1930. Narcis i Zlatousti (Narziss ung Goldmund)
• 1932. Putovanje na istok (Die Morgenlandfahrt)
• 1937. Autobiografski eseji (Gedenkblätter)
• 1942. Poeme (Die Gedichte)
• 1943. Igra staklenih perli (Das Glassperlenspiel)
• 1946. Ako se rat nastavi... (eseji) (Krieg und Frieden)
• 1976. Moja vera:Eseji o životu i umetnosti (My belief: Essays on Life and Art)
• 1995. Završene bajke Hermana Hesea (The complete Fairy Tales of Herman Hesse)

Sidarta

Sidarta

"Sudarta" je filozofsko literarno delo nastalo kao proizvod piscevog nadahnuca boravkom u Indiji.
Zivot, ljudi i obicaji, duboka vera i mudrost ovih cvrstih duhom i bogatih umom ljudi su inspirisali njemackog pisca.
Tu, na tlu Indije, on pocinje da razmislja o sustini svega, o vrhovnoj mudrosti, jednoj i sveobuhvatnoj.
Mudrost je jedna i ona se ne moze ni od koga cuti niti nauciti, samo ti je tvoja sopstvena dusa moze saopstiti - to je ono sto je spoznao Sidarta, junak ovog dela koje je ustvari, "potraga za sopstvenim Ja". Prosao je sve i svasta u zivotu, okusio sve arome i ukuse ovog sarenila koje nam se nudi; bio samana i astek; bio i pohotni bolesnik strasti i pozude; siromah i bogatas i na kraju je shvatio i spoznao sam svoju mudrost.
U Sidarti je lagano procvalo i sazrevalo saznanje, svest o tome sta je zapravo mudrost, sta je cilj njegovog dugog trajanja.
MISLITI USRED ZIVOTA, SVAKOGA TRENUTKA MISAO O JEDINSTVU, OSECATI JEDINSTVO I UDISATI GA - nije bilo nista drugo do spremnosti duse, sposobnost i skrivena vestina.
lagano se to rascvalo u njemu, odrzavalo na Vasudevinom licu matorog deteta: sklad, saznanje o vecnom savrsenstvu sveta, osmeh i jedinstvo.
O razumevanju i slusanju coveka u Sidarti se kaze:
"Otkriti svoju ranu ovom slusaocu (Vasudevi, majstoru u slusanju) bilo je isto kao kupati se u reci sve dok se rana ne rashladi i sjedini sa rekom."
MUDROST SE NE MOZE SAOPSTITI !
Mudrost, koju mudrac pokusava da saopsti, znaci uvek kao ludost. Ona (mudrost) se moze naci, u njoj se moze ziveti i biti ponesen njome, sa njom se mogu stvarati cuda, ali se ne moze iskazati i nauciti...
Suprotnost svake istine je takodje istina!
Nikad jedan covek, ili jedno delo nisu u potpunosti sansara ili potpuno nirvana; nikad jedan covek nije sasvim svetac ili sasvim gresnik.
Tako nam se cini jer smo podlozni varci da je vreme nesto stvarno, ja sam to iskusio veoma cesto. I tako vreme odista nije stvarno, onda je i raspon koji na izgled postoji izmedju sveta i vecnosti, izmedju patnje i blazenstva, izmedju zla i dobra, takodje samo varka. Tako je govorio Govandi svom starom prijatelju iz mladosti.
... ono sto za jednog coveka predstavlja blago i mudrost, drugom uvek zvuci kao ludost...
Za Roramu Sidarta kaze:
...pokret njegove ruke znacajniji je od njegovih misli. Njegovu velicinu ne gledam u njegovoj misli, vec u njegovom delanju u zivotu...

Značajni citati

Usporavajuci korak mislilac je produzio put pitajuci sebe: "Sta je to sto si hteo da naucis iz ucenja i od ucitelja, a cemu te oni, koji su te mnogome ucili, ipak nisu mogli nauciti?"
I otkri:"Bilo je to moje ja ciji sam smisao i sustinu hteo da dokucim. Hteo sam da se otrgnem od svoga ja, da ga savladam. Ali, to mi nije poslo za rukom, uspeo sam da ga obmanem, da bezim i da se skrivam od njega.
Zacelo, nista na svetu nije toliko zaokupljalo moje misli kao to moje ja, ta zagonetka sto zivim, sto predstavljam jedinku odvojenu i rastavljenu od svih drugih, sto sam Sidarta! I ni o cemu na svetu ne znam manje nego sto znao o sebi, o Sidarti!"
"To sto nista ne znam o sebi, sto je mene Sidarta ostao tudj i nepoznat proizilazi iz jednog jedinog uzroka: plasio sam samog sebe, neprekidno sam bezao od sebe!
"Kako sam bio gluv i tup! Kad neko cita spis ciji smisao zeli da dokuci, tada nece sa prezirom gledati na znake i slova, rekavsi da su varka, slucajnost i bezvreda ljuska, vec ce ih citati, proucavati, voleti slovo po slovo..."
"Svako moze da baca cini, svako moze da postigne cilj ako ume da misli, ako ume da ceka, ako ume da posti."
"Pisati je dobro, razmisljati je bolje. Mudrost je dobra, strpljenje je bolje."

Razgovor Kamale i Sidarte, ljubavnika:

Ti si kao i ja, a drugcija od vecine ljudi.
..., u tebi se kriju spokojstvo i utociste u koje se mozes povuci svakog casa i osecati se kao u svom domu, a to je i meni dato. Malo je ljudi koji to poseduju, mada bi svi mogli to imati.
- Nisu svi ljudi mudri - rece Kamala.
- Nisu - rece Sidarta - i upravo se o tome i radi.
Kamasvami je mudar koliko i ja, pa ipak nema utocista u sebi. Drugi ga pak imaju iako im je razum kao u malog deteta...
...- Ja sam kao i ti. Ni ti ne umes da volis, jer kako bi inace mogla da upraznjavas ljubav kao vestinu? Ljudi naseg soja kazu ne mogu da vole. TO MOGU LJUDI DETINJG UMA; U TOME JE NJIHOVA TAJNA.
"Nista nije bilo, nista nece biti, sve jeste sve ima svoje bitisanje i sadasnjost!"
"Onaj ko istinski trazi, ko istinski zeli da nadje put, ne moze primati nikakvo ucenje. Ali, onaj ko ga j enasao, taj je mogao da odobrava svako ucenje, svaki cilj, toga vise nista ne odvaja od hiljade drugih koji su ziveli u duhu vecnog, u duhu bozanskog."

E-izdanje download

http://www.eknjige.org/download.php?knjiga=Sidarta

Hese piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. On lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednošću, istinitošću, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.Milina bi zaigrala u nedrima njegove majke kad bi ugledala kako seda i kako ustaje snažni lepi vitkonogi Sidarta, kako je pozdravlja savršeno uglađeno. Ljubav bi se rađala u srcima mladih bramanskih kćeri kada bi Sidarta prolazio ulicama grada, svetla čela, kraljevska pogleda, uzanih bedara. Ali, više od svih njih voleo ga je Govinda, njegov prijatelj, sin bramana. Voleo je Sidartin pogled i njegov umiljat glas, voleo je njegov hod i savršeni sklad njegovih pokreta, voleo je sve što je Sidarta činio i rekao, a najviše je voleo njegov duh, njegove uzvišene, vatrene misli, žarku volju, njegovu obdarenost.

Zašto čitati Hesea?

Ukoliko volite mudrost, bavite se istinom, proučavate i osluškujete svoje sopstveno biće i postojanje, onda je Hese pravi izbor za vas.

Hesea ne može čitati svako. Mogu ga čitati oni koji se odvažno otisnu na put traganja za krajnom istinom, koji žele da iskažu sebe na autentičan način, koji žele da dođu do prosvetljenja.

Samo kroz upoznavanje sebe samih možemo shvatiti i druge, kao i život oko nas. Čitanjem Hesea, razmišljamo o suštini, menjamo se i učimo. Dobijamo viziju.

Sidarta

Sidarta, sin Bramana, odrastao je i sazrevao na sunčanoj rečnoj obali, pod senkom smokvinih stabala, u mudrovanju i meditaciji o smislu života i svom identitetu, a u društvu Govinde, svog prijatelja. Posle šamanskog isposničkog života, kada je ubijao sve svetovno u sebi, ne bi li došao do svog bivstvujućeg pravog, i nakon susreta sa Budom, čije učenje ne prihvata, Sidatra doživljava buđenje, u ovozemaljskom smislu te reči.

Kurtizana Kamala, sa usnama raspukle smokve, poziva na greh i na drugačiju vrstu mudrosti, mudrosti poznavanja telesnog života.
"U svoj senoviti gaj kročila je lepa Kamala,
Na ulazu u gaj je stajao mrki šamana.
Ugledavši lotosov cvet on se pokloni
Duboko, a smešeći se otpozdravi mu Kamala.
Mladic pomisli!
Od prinošenja žrtvi bogovima,
Slađe je prinositi žrtve lepoj Kamali."

Posle pohotne ljubavi, trgovačkog života, kockanja i rasipanja, Sidarta doživljava postepenu i razornu degradaciju duše, gubi duhovno, a poseže za meterijalnim.

Usniva pticu, simbol njegove duhovnosti, kako umire. Preplašen, napušta Kamalu i kreće na put za smislom, ogavan samom sebi, u potpunom neznanju sebe i sveta oko sebe. Shvata šta znači Sansara, kružni tok svetskih zbivanja, suprotno Nirvani, ona ga dovodi do ivice očaja kada, u pokušaju samoubistva, čuje glas reke, koja mu poručuje da može da dosegne OM, to jest, jedinstvo.

Posle dugog sna, a metaforične smrti i rađanja, i susreta s Govindom, Sidarta opet započinje svoj hodočasnički život, ali ovog puta učeći od reke i od splavara Vasudeva.

Reka, koja predstavlja život, šapuće sve mudrosti Sidarti, koji je ovog puta sazreo za istinu.

U reci je sjedinjeno sve, sve savršenstvo ovog sveta, reka krije glasove svih ljudi, neverovatna sličnost Vitmanovim stihovima. Reka mu daje i utehu i leči ranu kada ga napušta sin, mladi Sidarta. Kao i Vasudeva, i on postaje svetac, savršeni. To uviđa na kraju Govinda, kada, uporedivši njegovu čudnu i nerazumljivu životnu filozofiju sa Budinom, ipak shvata da je Sidatra našao ono što je tražio, ali ne u apstraktnom, već u materijalnom svetu.

Kada mu Govinda traži nešto materijalno što bi poneo sa sobom na teškom putu traženja smisla, Sidarta mu poklanja poljubac u čelo, i ovaj gest ljubavi donosi jedinstvo sveta i savršenstva, kog Govinda tek sada postaje svestan, shvatajući smisao ljubavi i istinu o životu, koji nije više podeljen na "ja" i "ti", već se stopio u jedno, sve osobine, svi ljudi, sva priroda je imala iste osobenosti, sa svim kontrastima, sadržala je lepotu. U suzama, Govinda doživljava buđenje i istinu o svetu, koje nije spoznao prateći Budino učenje.

Knjiga ima puno simbolizma, reka kao simbol života koja prihvata i leči sve, i sadrži sve, jer "svi gresi već nose u sebi oproštaj, sva mala deca već nose u sebi starce, sva odojčad smrt, svi samrtnici večni život."

Ključni trenuci Sidartinih metamorfoza dešavaju se pored reke ili ispod drveta, opet simbola života. Priroda donosi jedinstvo duše.

Prica o identitetu i smislu, prožeta mnogim mudrostima, daje nam jednu pouku: život je reka, koja obuhvata sve osobine i sve ljude, i ne treba tražiti smisao van nje, već prepustiti se njenom toku, koji uvek vodi prema cilju, prema drugoj reci, ili moru... I opet će se tu sve stopiti u jedno, opirali se mi ili ne.

Sidarta-Herman Hese

Siddharta-trejler film

Sidarta-fabula

Sidarta

Sidarta,junak istoimenog romana,odrekao se blagodati bogatog zivota i posvetio trazenju konacne i vrhunske istine.I na tom putu trazenja dozivljava metamorfoze ,da bi na  kraju prihvatio mit o univerzalnosti prirode-majke kao apsolutno rešenje svih nemirnih zivotnih lomova i kataklizmi. Sidartina metamorfoza ima vise stadijuma. Na pocetku romana on je samozaljubljeni,lepi i narcisoidni retor ponosan na svoju reč i svoje znanje,koje će mu otvoriti tajnu uma. Okruzen ljubavlju bogate porodice,Sidarta se predaje učenju, čitanju knjiga i raspravljanju... Medjutim,javlja se sumnja i potreba da se pronadje ono "jedino" i "najvažnije". Sidarta napušta dom i predaje se ubitačnom ispaštanju i lutanju, danonoćnom potucanju i gladovanju. Ali to je samo drugi oblik zadovoljenja stare gladi: ne i ono sto je on trazio. Nemir lutanja je vecan. On i prijatelj Govinda čuli su na putu za Budu i njegovo učenje. Krenuli su da ga traze. Naši su ga a njegovo učnje je obećvalo krajnji i potpuni mir baš kak je i njegov lik opominjao na vecnu harmoniju. udino spokojstvo i njegov dugo tražni mir Sidarta spoznaje brzo: Buda je do takvog saznanja dosao licnim iskustvom a ne učnjem od drugog.Sledeca etapa Sidartinog putovanja je poput one iz "Demijana": pronaci samog sebe,i iziveti svoje Ja,predati se zivotu,ljubavi,telesnom...Odlucuje da odbaci pustinjacko odelo i prihvati nauk kurtizane Kamale: DA uziva zivot u ljubavi i erotskom predavanju.Postaje virtuozni ljubavnik,covek sto se sa svim igra velicanstveno i nadmocno,kome je trgovina igra-to isto su mu odelo,imetak i bogatstvo.A da li je to ono sto je trazio?

Sidarta se vraca na obalu reke,preko koje je nekada presao sa svojim prijateljem i moli skeledziju da ga primi za pomocnika.Skeledzija se zvao Vasudeva,i Sidarta je ucio od njega.Vaseduva ga stalno upucuje da slusa reku.Sidarta konacno shvata njegovo ucenje-tamni zubor reke i vecnosti,istine i proticanja olicenih u mitskom sveobuhvatnom liku tog prostog i dubokog coveka:shvatio je da taj sto mu je u predsmrtnom casu,otkrivao tajne nije vise bio samo Vasudeva i obican covek vec bog i vecnost sama.

Misaono jezgro u "Sidarti" cini klasicno indusko religioyno-dualisticko shvatanje.Prema tom shvatanju,covek ima u sebi nesto sto je izvan prostora,atman,dusu,koja je samo oblik pojavljivanja najvise duse,brahme.Brahma je ideal potpunosti i savrsenstva.On se moze shvatiti ne recima i umom,nego ljubavlju,radoscu-celim bicem.

Sidarta Gautama

Sidarta Gautama (sanskrit) ili Sidata Gotama (pali) je bio duhovni učitelj koji je živeo na severu Indije od oko 566.p. n. e. do 486.p. n. e. Takođe je poznat pod imenom Sakjamuni, što znači mudrac iz plemena Sakja. Često se naziva samo Buda, što znači budan, probuđeni. Budisti veruju da je Gautama Buda postigao kompletno i potpuno prosvetljenje, odnosno probuđenje. On je jedan u nizu od 28 Buda prema Teravada budizmu.

Život

Kraljević Sidarta.

Sidarta Gautama je rođen oko 560. god pre Hrista u mestu Lumbini u severnoj Indiji (sadašnji južni Nepal), u vreme kada je to područje bilo jedno od najvećih središta intelektualne i duhovne delatnosti. Njegov otac, Sudodana Gautama, je bio radža (kralj) plemena Sakja, koje živelo na području uz reku Rohini koja teče južnim padinama Himalaja. Sudodanina prestonica je bio grad Kapilavastu u podnožju Himalaja. Majka mu je bila kraljica Maja, kći kraljeva ujaka koji je takođe bio kralj susednog područja istog Šakja plemena.

Rođenje

Kralj i kraljica dugo godina nisu imali dece, sve dok jedne noći kraljica Maja nije usnila neobičan san u kojem je videla kako joj budući Buda kao beli slon ulazi u utrobu, nakon čega je zatrudnela. Do porođaja je došlo u šumarku Lumbini, za vreme Maha Majinog putovanja između Kapilavathua i njenog roditeljskog doma. Dvorjani koji su se zatekli uz nju otpratili su majku i dete natrag u Kapilavathu. Kraljevo je veselje bilo izuzetno i sina je nazvao Sidharta, što znači "svaka želja ispunjena". Međutim, na kraljevu dvoru, sreću je ubrzo zatamnila tuga, jer je kraljica Maja preminula nakon sedam dana. Njena mlađa sestra, Mahaprađapati, usvojila je dete i negovala ga s ljubavlju.

Mladi kraljević

Prema predanju, pustinjak Ašita, koji je živeo u obližnjim planinama, sišao je do dvora da vidi dete, i tada je izrekao sledeće proročanstvo: "Ovaj će kraljević, ako ostane na dvoru, kad odraste postati velik kralj i podjarmiće čitav svet. Ali, ako napusti dvorski život i posveti se veri, postat će Buda, spasitelj sveta." Pošto se njegovom ocu više sviđalo prvo proročanstvo, mladi kraljević je bio obasut najboljim stvarima koje su postojale na zemlji kako u svom životu ne bi poznavao nezadovoljstvo i neprijatne stvari. Njegov otac je izgradio tri palate u kojima je Sidarta provodio sve svoje vreme okružen raskoši. Još kao sasvim mlad, u šesnaestoj (ili devetnaestoj) godini, bio je oženjen za prelepu i odanu mladu princezu Jasodaru, kći Suprabude, vladara dvorca Devadaha i brata pokojne kraljice Maje^.

Međutim, Sidarta je vremenom počeo sve više da razmišlja i želeo je da vidi kako izgleda "pravi" život izvan zidova palata. Kada je krišom sa svojim slugom izašao iz dvorca, na svoje veliko iznenađenje video je starca, bolesnika i leš koji su nosili na spaljivanje. Pošto je uvek bio zaštićen od spoljašnjeg sveta nije još nikad video starost, bolest ni smrt. Upitao je svog slugu za objašnjenje. Rečeno mu je da svi ljudi stare, oboljevaju i umiru. To je bio normalan tok života čak i ako je neko bogat ili siromašan, lep ili ružan, učen ili neškolovan. Sama pomisao da ovako strašna sudbina pogađa sva živa bića potresla je Sidartu duboko. Suočen sa stvarnošću života i patnjom ljudi, počeo je da razmišlja o putu koji vodi izvan te sveopšte patnje. Prilikom sledećeg napuštanja zamka, Sidarta je u prolazu video jednog spokojnog i pribranog asketu. Ganut njegovom mirnoćom i jednostavnom odećom dugo vreme ga je pratio pogledom. Upitao je slugu ko je to i bilo mu je rečeno da je to jedan monah koji se dobrovoljno odrekao svoje imovine, da bi živeo skroman život usmeren duhovnom buđenju.

Lutanje i probuđenje

Isposnik Gotama.

U dobi od 29 godina, rodio mu se sin prvenac, Rahula. Neposredno po njegovom rođenju, Sidarta je napustio (pabađa) porodicu i kraljevstvo samo u pratnji sluge Čandake i svoga omiljenog konja, snežno belog Kanthake. Godinama je kao asketa tumarao dolinom Ganga, sretao čuvene verske učitelje, proučavao i sledio njihove sisteme i podvrgavao sebe najstrožem asketizmu. U Benaresu je studirao pod vođstvom dva veoma cenjena učitelja, Arada Kalame i Udraka Ramaputre. Nakon što je neko vreme vežbao, shvatio je da njihovo učenje ne daje rešenje za proživljavanje patnje. Nakon toga, sam je nastavio život pun strogosti i odricanja. Krstario je Indijom, živeo daleko od društva sam u šumama i hranio se veoma oskudno postavši tako mršav da je maltene umro. Hrabrio je sebe mišlju da "niti jedan asketa u prošlosti nije, kao ni u sadašnjosti, a niti jedan neće u budućnosti vežbati ozbiljnije od mene." A opet, pri tom nije stekao nikakvu duhovnu korist.

Nakon šest godina odlučio je da se okani ekstremnog asketizma, uvidevši da pročišćenje duha ne može postići telesnim sredstvima. Otišao se okupati u reci i prihvatio je zdelu mleka iz ruku Suđate, devojke koja je živela u obližnjem selu. Pet drugova s kojima je zajedno živeo tokom šest godina asketskih vežbi užasnuli su se kako je mogao uzeti mleko iz ruku devojke; mislili su da je propao i ostavili ga. Tako je ostao sam. Napustio je sva tradicionalna verovanja i metode i krenuo sopstvenim putem. Stigavši u zemlju Magadha, odlučio da meditira sedeći pod jednim drvetom (od tada poznatim kao Bodi drvo - "drvo mudrosti") na obali reke Neranđare u blizini današnje Gaje, u indijskoj državi Bihar), sve dok ne postigne probuđenje ili premine. Govorio je sebi: "Krv može iscuriti, meso se može raspasti, kosti se mogu rastaviti, ali ja neću napustiti ovo mesto dok ne nađem put prema probuđenju." Predanje pripoveda o naporima koje je uložio Mara, ili Zli, ne bi li ga odvratio od njegovog cilja, ali bezuspešno. Proveo je tu noć u dubokoj meditaciji, da bi u osvit dana, kad se jutarnja zvezda pojavila na istočnom nebu, kraljevićev um postao jasan i sjajan poput blistajuće zore. Od tada se naziva Buda, "Budni". Tada mu je bilo 35 godina.

Propovedanje i osnivanje sange

Za više informacija pogledajte Sanga

Budina prva propoved.

Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka dhame“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Od tog dana, pa tokom 45 godina, on je putovao po raznim mestima duž toka Ganga u severoistočnoj Indiji: u Benaresu, Uruveli, Rađagahi, Vesali, Savathiju, Kosambi i Kapilavathuu. Podučavao je muškarce i žene svih slojeva – kraljeve i seljake, bramane i otpadnike iz kastinskog sistema, imućne i prosjake, svece i razbojnike – ne praveći ni najmanju razliku među njima. Nije priznavao bilo kakve razlike u klasi ili društvenoj grupi, a Put o kojem je propovedao bio je pristupačan svim muškarcima i ženama spremnim da ga razumeju i slede. Buda i njegovi monasi, tri meseca monsunskih kiša svake godine provodili su u svojevrsnim "skloništima od kiše"; ostatak godine posvećivali su putovanjima od sela do sela, uz kratkotrajno zadržavanje, propovedajući u svakom selu, upuštajući se u rasprave sa bramanima i predstavnicima drugih verskih zajednica. Postao je visoko cenjeni duhovni vođa i kraljevi dva najveća grada Kosala i Magada su postali njegovi učenici zajedno sa mnogim drugim ljudima iz svih društvenih slojeva. U početku, Budin otac, kralj Sudodana, još uvek pateći u sebi zbog sinovljeve odluke da napusti presto, držao se uzdržano, ali je potom postao njegov verni učenik. Mahaprađapati, Budina pomajka, i princeza Jašodhara, njegova žena, i mnogi drugi iz plemena Sakja postadoše njegovi verni pratioci.

Devadata, Budin nećak, je pokušao da izazove raskol unutar monaške zajednice (sanghe), odvukavši sa sobom par stotina monaha. Kasnije je skovao zaveru i pokušao, bezuspešno, da usmrti Budu.

Konačna nirvana

Za više informacija pogledajte Parinirvana

Budin ulazak u parinirvanu.

Kada je dosegao osamdesetu godinu, u Vaisali, na putu iz Rađagrihe u Šravasti, razboleo se i predvideo da će nakon isteka tri meseca ući u konačnu nirvanu. I dalje je putovao, dok nije došao do Pave, gde se ozbiljno razboleo od neke hrane koju mu je ponudio Čunda, kovač. Na kraju, usprkos velikoj boli i slabosti, došao je do šume koja je graničila s Kusinagarom (u današnjoj indijskoj državi Utar Pradeš). Legavši u "pseći položaj" (na bok) između dva velika stabla, obraćajući se poslednji put svojim učenicima, Buda je rekao:

„Napravite svetlo od sebe. Oslonite se na sebe: ne zavisite ni o kom drugom. (...) Posle moje smrti, darma bi trebala biti vaš učitelj. (...) Tokom poslednjih četrdeset i pet godina svoga života nisam zatomio ništa od svoga učenja. Nema nikakva tajnog učenja, nikakva skrivena smisla; sve je predavano otvoreno i jasno. Dragi moji učenici, ovo je kraj. Za koji trenutak preći ću u nirvanu. Ovo su moja uputstva.“

Pod vođstvom Anande, Budina omiljenog učenika, njegovi prijatelji spalili su telo u Kusinagari. Sedam obližnjih vladara, kao i kralj Ađatasatru, tražilo je da im se podeli pepeo. Kralj Kusinagare u početku je odbijao i rasprava je gotovo završila ratom; ali na savet mudrog čoveka zvanog Drona, kriza se smirila i pepeo je razdeljen među osam velikih zemalja. Pepeo pogrebne lomače, kao i zemljana posuda u kojoj su bili ostaci, darovani su dvojici ostalih vladara. Potom su na raznim stranama izgrađene stupe kao svetilišta u kojima se čuvaju njegovi posmrtni ostaci

Učenje

Njegovi govori i učenje su zapamćeni i kasnije zapisani u Pali kanonu. Danas budizam srećemo na Šri Lanki, u Burmi, Tajlandu, Kampućiji, Laosu, Vijetnamu, Tibetu, Kini, Japanu, Mongoliji, Koreji, na Tajvanu, u nekim delovima Indije, Pakistanu i Nepalu, kao i u Sovjetskom Savezu. U svetu ima preko petsto miliona budista.

Karma

Za više informacija pogledajte Karma

Zakon karme ili uzroka i posledice deluje i u moralnim i fizičkim dimenzijama ljudskog života. Čovek robuje tom ciklusu posledica dobrih i zlih dela.

Reinkarnacija

Za više informacija pogledajte Reinkarnacija

Kroz reinkarnaciju ili preporađanje sva ljudska bića snose posledice svojih dela. Vrednost njihovog dela, njihovog govora i misli u prošlim životima određuje okolnosti njihovog ponovnog rođenja.

Oslobađanje od karme

Razumevanjem ljudskog položaja (zatvorenost u procesu karme) i pokoravanjem pravim uslovima, moguće je prekoračiti ljudsko stanje. Time se postiže oslobađanje od unutrašnje moći karme i ponovno usmeravanje života. Tako počinje nov proces kojim se može stvoriti takozvana dobra karma, a njene se dobre posledice osećaju u sebi i u drugima.

[uredi] Četiri plemenite istine

Za više informacija pogledajte Četiri plemenite istine

Budino učenje ukratko je izloženo u Četiri plemenite istine:

1. Opšte ljudsko iskustvo je patnja, duhovna, emocionalna i fizička - posledica prošle karme.
2. Uzrok takve patnje je čežnja, posezanje za pogrešnim stvarima, ili za pravim stvarima na pogrešan način. Osnovni ljudski problem jeste pogrešno primenjen osećaj za vrednosti, kojim se stvarima ili osobama pripisuje vrednost koju oni ne mogu izdržati. Ništa u materijalnom svetu nije vredno krajnjeg poštovanja.
3. Moguće je ukinuti patnju.
4. Do prestanka patnje vodi Plemeniti osmorostruki put

Plemeniti osmorostruki put

Za više informacija pogledajte Plemeniti osmorostruki put

Plemeniti osmorostruki put čine:

• ispravna spoznaja
• ispravni stavovi
• ispravni govor
• ispravna delatnost
• ispravan način života
• ispravan napor
• ispravno zalaganje
• ispravna meditativna sabranost

Osam stavki puta mogu se svrstati u tri grupe:

• prve dve pod mudrost ili razumevanje
• sledeće tri pod etičko ponašanje
• poslednje tri pod duhovnu disciplinu.

Nirvana

Za više informacija pogledajte Nirvana

Cilj života je Nirvana. Ona nije uništavanje sebe, već je ona preobražen oblik ljudske svesti, nezavisna stvarnost s vlastitim dinamizmom. Ona je radikalno druga od materijalnog sveta - ona je večno kraljevstvo, krajnje pouzdano istinsko utočište.